Ovu je inicijativu pokrenulo pet sindikalnih središnjica, dva cestarska sindikata te sedam organizacija civilnog društva, a priključile su se i brojne druge organizacije iz svih krajeva Hrvatske. Tako u Dubrovniku sudjeluju članovi i aktivisti SSSH, Nezavisnog cestarskog sindikata, Sindikata pomoraca Hrvatske, inicijative Srđ je naš, Laburista, HSLS-a, liste Srđ je Grad, udruga Art radionica Lazareti, Deša, Bonsai, te građani volonteri, a očekuje se pridruživanje i drugih organizacija.

Zainteresirani za volontiranje mogu se javiti na broj 095 520 6809.

Prikupljanje potpisa započinje 11. i traje do 25. listopada. Vaše potpise možete dati na štandovima na Pilama, na  placi u Gružu, na autobusnoj stanici kod Tommyja u Gružu, pred Tommyjem u Lapadu i ispred OTP banke u Mokošici.

Iz inicijative navode sedam razloga zbog kojih je koncesija na autoceste štetna za hrvatske građane:

Privatnom koncesionaru poklanjamo 80 milijardi kuna.

Koncesionar će u predviđenih četrdeset godina na autocestama zaraditi oko 80 milijardi kuna. Za taj bi se novac moglo izgraditi 300 bolnica, 2000 škola ili 4000 vrtića.

Prihod od koncesije neće namiriti dug autocesta

Predviđeni prihod od koncesije iznosi oko tri milijarde eura, što je nedovoljno za pokrivanje duga autocesta. Osim toga, koncesijom se odričemo prihoda od cestarina, odnosno mogućnosti da tim prihodom vraćamo dug.

Mi preuzimamo rizik, privatni koncesionar ubire profit

Država se obvezuje privatnom koncesionaru osigurati količinu prometa na autocestama koja jamči zaradu. Ako prometa ne bude dovoljno, morat ćemo koncesionaru nadoknaditi razliku.

Cestarine će poskupjeti

Davanje autocesta u koncesiju u SAD-u, Velikoj Britaniji, Španjolskoj i mnogim drugim zemljama rezultiralo je povišenjem cestarina. Isto se dogodilo i u Hrvatskoj s onim dionicama autocesta koje su već pod koncesijom.

Povećat će se troškovi održavanja lokalnih cesta i smanjiti sigurnost u prometu

Kako bi izbjegli troškove održavanja autocesta, koncesionari poskupljuju cestarine za kamione zbog čega se kamionski promet prebacuje na lokalne ceste. Više kamiona na lokalnim cestama znači i više pretjecanja te time i više prometnih nesreća.

Izgubit ćemo stratešku polugu ekonomskog razvoja

Određivanjem visine cestarina država može utjecati na izvoz, turizam, ukupnu cijenu roba i usluga, ruralni razvoj i druge ekonomske faktore. Ako se odreknemo upravljanja autocestama, odričemo se i bitne poluge za kreiranje vlastite ekonomske budućnosti.

Nije istina da ne postoje druga rješenja!

Koncesija je samo jedan od mogućih modela monetizacije duga, i to najlošiji: radi kratkoročnog krpanja proračunskih rupa daje se imovina koja dugoročno stvara dobit. Vlada dosad nije razmotrila NITI JEDAN DRUGI model monetizacije kao što je, primjerice, izdavanje obveznica. Nije pristupila reprogramiranju duga niti je ukinula političko kadroviranje u upravljanju autocestama, čime bi se ostvarile velike uštede i u isto vrijeme zadržala dobit od autocesta!

''Preko četrdeset godina smo gradili autoceste, a sada ih Vlada poklanja privatnom koncesionaru da na njima četrdeset godina zarađuje! Zato dajte svoj potpis za referendum!'', poručuju iz Inicijative.