Getting Old

Voljela bih reći vam da je ovo jedan prozračni, nosivi luk za ljetnu svakodnevicu. E pa nije. Nije niti malo. Meni se u srcu ljeta uvijek dogodi da mi se ful šminka, i onda kad sam u prilici, nafrljim klimu na minus pedeset, i krenem kopat po Helmeru. Moram vam priznat da sam se usjedala ispred fotošopa, ne bih li ikako, barem malo umanjila kratere od pora. Jes, znam, nije u redu fotošopirati, i tako dalje, ali nisam mogla dopustiti da moj zapušteni stil života ovo ljeto bude u prvom planu. Enivej, nije to neka dramatična korekcija, i dalje se vide bore, kojih je očigledno sve više i više. Srećom pa imam dioptriju (u plusu, dalekovidna sam) pa tijekom detaljnih inspekcija lica uopće ne obadam ove stvari koje vidim kad si tikvu povećam na 125-150% (dvajstsedaminčni ekran nekad i nije blagoslov). Pa me malo trefi, jel. Onda ja to provučem kroz +0.75 – +1.0 filter (aludiram na dioptriju, šalim, se, nije smiješno, znam).

 

 

Općenito, ovaj luk je totalni fail. Počevši od Maybelline Fit me! Matte+Poreless pudera koji sam dobila u jednom od Tester Boxova, koji je jedno 3 nijanse pretaman i 2 nijanse prežut, čak i kad ovako, malo, “pocrnim”. Rekoh, gujsca ti je vidila sunca čak 3 puta ove godine na plaži, pa ajd probaj puder. I probala sam evo, i nije uopće loš. Ima potencijala i da nema drugih pudera koje želim kupiti i isprobati, skoro pa da bi ga i kupila. Nije suh, lijepo sjeda na L’Orealov Infallible primer, i u kombinaciji s Catrice Prime&Fine matirajućim puderom bi mogao izdržati dobrih 4-5 sati na toplom i suhom proljetnom vremenu. Ali to je samo pretpostavka, jer se pravo testiranje neće dogodit. Neće nikada. Ako ste studiozni tip i masnokožac koji traži mat puder a da nije skup, otišla bih toliko daleko i preporučila vam da si nabavite nekakav mali kanistarčić/posudicu i u nju si utočite kapljicu za probu doma. Možda vam se svidi. Tako da ajd, nije baš skroz fejl. Ali ostalo jest. Ajmo na sljedeći fejl.

 

 

Bronzer. Ova dva bronzera (Guerlain Teracotta i The Balm Bahama Mama) su inače ponaosob, skroz u redu, štoviše, jako su fini. ali ja sam bila preambiciozna i odlučila se zbronzat do ibera, i naravno da sam se samo zaflekala. Prvo jednim (Bahama mama) i to je izgledalo obećavajuće, dok se nisam odlučila dodatno “stoplit” s Terakotom, za koju sam zaboravila koliko je hiperpigmentirana. I onda je sve pošlo ukurac, jer se toliko rijetko šminkam zadnjih 3 mjeseca, pa sam i za The Balm Mary Loumanizer zaboravila koliko je pigmentiran i koliko se šljašti. Onda reko, kad je bal nek je maskenbal i onda sam si suptilno nabacila lagani “wash” iluminirajućeg pečenog Max Factor rumenila u nekoj užasnoj narančastoj nijansi koju sam greškom kupila, a kojeg nema na slici jer sam ga posijala po ladicama. KO DA JE BITNO, ionako te peripetije oko praškastih proizvoda dana nisu vrijedne spomena.

Ali zato kosica jest. Napokon sam se ošišala u Čazmi, kod najdivnije frizerke Kristine, koja me je ofarbala u ljubistačo i ful sam hepi. Uzela sam si dvije tube boje da imam dok se ne vratim, potrajat će valjda do Božića, nadam se. Iako se relativno brzo ispire, ispire se začuđujuće laskavo. Nakon tipa 10-15 pranja se pogledam u zrcalo i ono: “A, nisam više ljubičasta.” Ostaje onako fini blond-sivkasti ton koji mi ful oke stoji. U kontekstu kraljice Kristine, moram spomenut njenu desnu ruku, caricu Maju, koja mi je sredila obrve koje mi se ful sviđaju i koje evo održavaj zadnjih 20ak dana. Za sada uspješno. Inače, obojala sam ih s već dobro poznatom Freedom makeup pomadom za obrve, koja se izgleda počela sušit, pa moram razmislit o novom obrvastom proizvodu. Što je super divno jer opet imam kick uzbuđenja: “AJME FALI MI KOZMETIKE!”. To se odavno nije dogodilo.

 

 

Našla sam u ladici ruž koji sam jednom prilikom ubola “usput”, Makeup Revolution iz linije jednoroga, i ljubičast je ko i kosa mi. Reko, ohhohoho, idealno. Stavila ga ja na usne. Ali nope. Ne ide. Onda sam ga skinula nakon par fotki i natrackala prvotno odabrani, voljen do bola, Milani Amore Matte u nijansi Magnetic (18). Ovaj ruž je meni “božićni”. Totalno je baršunast, duboko crven i kuhano-vinski, da mi zamiriše cimet čim ga ugledam. Ali dobro se uklopio zahvaljujući Holika Holika crvenoj olovci na očima. Imam je već dulje vrijeme i nikako da je iskoristim u nekom normalnom kontekstu, osim onog: “U jebote, crvena olovka za oči, zakon.”

 

 

I ovaj put vam demonstriram moje neumjeće stavljanja umjetnih trepavica. Iako mi se čini da su ovaj put dost dobro sjele, za razliku od inače. Opet se radi o jeftinim eBay trepavicama, ali žao mi bacat pare na neke skuplje, kad ono… Ne znam.

Eyeliner u vidu Rimmel Glam’Eyes Liquid Liner, o kojem sam već pričala u rozozlatnom luku sam nakon ovoga bacila u kesu s emptijima, odnosno u smeće. S tom se četkicom fakat niš ne da. Je, fina je i precizna, al tuš se na njoj suši ko mudante na buri. Dok dođem s njomezi do oka, nemam što nacrtat neko pinku dvije i tako opet sve ispočetka, dok ne iscrtam pet milimetara neravne linije. Zato i nisam išla sa crtom preko cijelog kapka, nego samo ovaj nekakav krilasti prcmoljak što se stapa s trepavicama u nekom momentu. A kad smo već kod sranja od proizvoda, ova Catrice maskara je živi šit, te je i ona letila u smeće, ali mi je bila OK jerbo imam umjetne trepavice, pa mi treba samo nešto malo za boju, a moje inače ljubljene maskare (Maybelline Lash Sensational) su prebrutalne za fake-lash lukove (imala bi grudvu ugljena na očima).

 

 

Što još… A da. Meow Cosmetics pigmenti. Indie đir, super nijanse, super finiši, fenomenalna svjetlucavost, odlična pigmentacija… Sve to stoji, al ovaj Mothman nije baš blendabilan, i kad se prelazi dvaput recimo, preko istog nanosa, svjetlucavost se utopi u bazni pigment i onda imam neko gluho blato. Nevalja. Na kremastim, srednje tamnim podlogama je super, ali bez kremaste baze (olovka, korektor) samo na primeru je loš. Malevolence je nešto bolja, ali ista stvar se dešava, ukoliko nema poštene baze. U ovom slučaju nije kiksala, jer je baza bila spomenuta crvena olovka, pa je fino zafunkcioniralo. Štoviše, dapače. Bumo to furali na zimu.

 

 

Inače, da, znam. Imam previše godina za ovakve eksperimente. I nemojte mi sad reć da nikad nisi star za ovo, ono… Jesi. Poštujem ja pravo na izbor i nemam ništa protiv da ljudi izgledaju i rade što god hoće dok ih to veseli. Ali mene, iako veseli, istovremeno me i rastužuje, jer nisam više mlada. Ne pada mi to toliko teško, koliko se sad možda čini, vama koji ovo čitate. To je nešto što imam potrebu spominjati cijelo vrijeme na ovom blogu, ali na nekoj emocionalno-psihološkoj razini mi nije neki bed. Nije da sad žalim za nekim izgubljenim vremenom, nego ono… Ne isplati mi se više kupovat plave ruževe, npr. Ali isto tako, postavlja neke nove izazove… Kako inkorporirati crvenu olovku u svakodnevni pristojni luk. Ili da se jednostavno otrujem videima Lise Eldridge i počnem furat minimalistički frenč šik. Sve te kune koje bi potrošila na raznobojne luuude proizvode uložim u jedno pošteno Šanel rumenilo. I te spike. To je valjda to. Neam pojma. Kakvi su vaši stavovi o ovome?

 

 

1 thought on “Getting Old

  1. Izvini što kažem, ali ti si luda! Otkud si stara?! Izgledaš vrh, posebno što si tako gotivna i vedrog duha, da ja zaista ne razumem što se žališ na godine… Pritom si još dve godine mlađa od mene, a ja sebe nikako ne smatram starom. 🙂 Ok, ne izgledamo kao klinke od 20 godina, u smislu glatke kože, a opet kad pomislim kako se te pomenute klinke slabo neguju i prže u solarijumu, sa 33 će izgledati way worse od nas opsednutih koreancima 🙂 I ako baš vrag dodje po svoje, tu su hijaluronski fileri, tako da – živeli! 🙂 😉

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *